Slobodno znanje

Education is not preparation for life; education is life itself.
~ John Dewey

Obrazovanje je jedan od glavnih oslonaca modernog društva, samim tim mora tako i da se odnosi prema njemu. Na našu nesreću ta činjenica počinje da se zapaža i kod nas. Ako su nam sami koreni truli, šta onda možemo očekivati dalje, kako težiti ka manjoj stopi nezaposlenosti ili o jačanju društva. Kako moje školovanje i dalje traje tako iz godine u godinu primećujem sve veće probleme celog obrazovnog sistema. Počevši od nezainteresovanosti samih profesora za prenošenje znanja i iskustava (ako ih uopšte i ima), do same organizacije koja prosto ne ostavlja mogućnost za napredovanje a kamoli da podstiče učenike na dodatnu zainteresovanost za bilo koju oblast, a hvala bogu u današnje doba toga bar ima pregršt.

Internet je već uveliko u našim životima, može se reći da je naša svakodnevica, što se i primećuje u društvu. Uz pomoć tog novog alata rešavamo sve više i više problema, od pronalaženja servisnih informacija do istraživanja nečeg sasvim novog. Jedna od najbitnijih karakteristika ovakvog novog pristupa informacijama pored lakoće i sveobuhvatnosti je i to što su sada informacije dostupne svima. Jezik i geografska lokacija više nisu problem, jedino što vam je potrebno to je pristup internetu, vreme i naravno želja za otkrivanjem nečeg novog, i spremnost prihvatanja novih stvari.

Postoje mnogi projekti koji se bave ovom tematikom, a kako stoje stvari pojaviće se u budućnosti i brdo novih. Da li se uspeh projekata baziranih na slobodi informacija kao što su Wikipedia, Ted ili Khan Academy, uspeti da podstakne sveobuhvatnu promenu obrazovnih sistema i načini ih mnogo prigodnijim onima zbog kojih postoje. Rešenja postoje, oslobađanje udžbenika i nastavih sredstava autorskih prava, pod tim se prvobitno misli na slobodu umnožavanja i deljenja. Svi znamo da se to ne praktikuje prvobitno iz materijalne koristi ali u krajnju ruku ni toga ne bi morali da se odreknemo, štampa i distribucija bi mogla da ostane opcija za one koji ipak preferiraju taj vid materijala. Korišćenjem slobodnih licenci takođe bi se vrlo lako proširio izbor literature, koje fali iz raznih oblasti, time bi mogla vrlo lako da se proširuje, ažurira i prati globalne trendove, a ne da se uče zastarele i ne toliko aktuelne stvari. Podstaknite na taj način đake da rade samostalno na istraživanju kako bi sebi olakšali a samim tim i približili određenu temu i u krajnju ruku pomogli ostalima.

Još jedna veoma bitna stvar je praktično učenje, u cilju podsticanja mladih na vanškolske aktivnosti i neko veće angažovanje u samom procesu školovanja. Kompjuteri i internet su i u ovoj oblasti saveznici, a kako nove generacije odrastaju uz iste zašto ih i ne iskoristiti u prave svrhe. Internet nije fejsbuk, kao što ni računari nisu samo igračke. Dajmo mladima da iznesu svoja mišljenja i ideje, ko zna, možda će se na taj način javiti projekti koji bi se ticali svih nas, možda promene svet kakav znamo, a možda i ne uspeju i posluže đacima kao odlično iskustvo. O finansijskim aspektima upotrebe open source alata i softvera i upoznavanjem đaka sa open source svetom, nečim drugačijem od onoga što se nudi da ne pričamo. Za promene malo treba, želja i volja, a rezultati će se sami pokazati.
Open source obrazovanje je vetar u leđa novom, modernom društvu, iskoristimo ga u prave svrhe, u korist svih nas.

project: Khan Academy

Kan Akademija neprofitna organizacija koja stoji iza istoimenog projekta, nastala kao svojevrsna kolekcija video snimaka, koja trenutno obuhvata preko 2.700 video klipova iz raznih oblasti školovanja, koju na mesečnom nivou poseti preko milion učenika iz različitih delova sveta a pri tome se odgleda 100-200.000 klipova dnevno. Zvuči impresivno, jel da?

Sve je počelo sasvim spontano, osnivač Salman Khan je samo hteo da pomogne pri učenju svojim rođacima, pošto nije bio u mogućnosti da to uradi lično, u te svrhe koristio se Yahoo Doodle notepadom. Kada je uočio da njegova pomoć daje rezultate odlučio je da snimke svojih “predavanja” okači na YouTube, čisto kao stvar koju je zgodno imati a možda neko od toga kasnije i ima neke koristi. Onda se desila zanimljiva stvar, rođacima se svideo novi vid prezentovanja (mogućnost premotavanja, pauziranja, višestrukog gledanja istih klipova), a takođe su na video nailazili i mnogi drugi, za pravo čudo, reakcije su bile više nego pozitivne. Podstaknut pozitivnim odzivom publike, i inspirisan svojim doprinosom društvu, nastavio je da kači svoja “predavanja”, a sve više ljudi ih je pronalazio kao korisne. Stvar je postajala sve ozbilnija pa su čak i neki profesori počeli da koriste klipove u svojim programima.
Ubrzo nakon toga osniva se organizacija i počinje ozbiljnije da se radi na razvoju. Vrlo brzo se došlo do zaključka da ovakve alternativne metode učenja imaju uspeha i da bi mogle sve više naći svoju primenu u praksi. O tome najbolje govori paralela između tradicionalnih i novih metoda koju ističe Salamon:

“U tradicionalnim učionicama imate kombinaciju domaći, čas, domaći, čas, a onda imate kontrolni. I posle toga, bilo da ste rešili 70%, 80%, 90% ili 95%, prelazi se na sledeću temu. Čak i kod učenika koji je rešio 95%, šta je bilo onih 5% što nije znao? Možda nije znao šta se dešava kad se nešto stepenuje nulom? I onda nastavljate dalje sa sledećom lekcijom. To je analogno ovome, zamislite da učite da vozite bicikl, dam vam bicikl na dve nedelje. I vratim se posle dve nedelje, i kažem, “Da vidimo. Imaš poteškoća da skrećeš u levo. Ne znaš baš da se zaustaviš. Ti si 80% biciklista.” Zalepim ti veliki broj 3 na čelo i onda kažem, “Evo ti monocikl.” Koliko god blesavo to zvučalo, upravo to se trenutno dešava u našim učionicama. Dakle u našem modelu učite matematiku kao bilo šta drugo, kao što biste učili da vozite bicikl. Ostanite na biciklu. Padnite sa bicikla. Radite koliko god je potrebno, dok ne ovladate. Tradicionalni model kažnjava eksperimentisanje i neuspeh, a ne zahteva majstorstvo. Mi vas ohrabrujemo da eksperimentišete i doživite neuspeh. Ali očekujemo izuzetno znanje.”

Ovim novim modelom učenja insistira se na učenju svojim tempom, kako kome odgovara, bez žurbe ali krajnji rezultati su izvesniji i u većini slučajeva kvalitetniji. Obrazovanje prilagođeno onima koji ga pohađaju a ne obrnuto.
Zato, zgrabite svoju dozu znanja na http://www.khanacademy.org

Stay free, stay opensource.
Do sledećeg čitanja.
Vaš Lesa.